Da, to sam ja..

Dobar dan, da se predstavim, ja sam Džudi. Ovaj pseudonim je nastao davnih osamdesetih, ranih devedesetih, kada sam slala neke priče na konkurs radija 202, "Ozon", emisija Darka Kocijana.

Ja sam jedna lucidna, kontraverzna četrdestogodišnjakinja koja voli da piše, voli mačke, voli decu iako ih nema, voli nes kafu, voli noć i svašta nešto.

Ovaj online dnevnik, blog biće posvećen životu, odnosima u društvu, emocijama, politici. Pisaću o svemu pomalo. Tema ima mnogo.

Uživajte, ovde je smeh dozvoljen, a i suze ponekad..

Ljubim i grlim

Već nekoliko dana ustajem rano. Promenila sam naviku. Ranije sam ustajala u 11, 12, pola 1, i preko dana sam MNOGO spavala i noću vilenila.

Dobro se osećam zbog ovoga što ustajem oko pola 8, osam.

OK, danas me je Cicika probudila. Stavila je šapice na moj krevet i gledala me. Najlepše buđenje.

Sada bih ja po nekom redu i rasporedu ovde mogla da napišem pesmu, prozni rad, kolumnu, bilo šta zanimljivo, ali neće da može, što bi rekao Šojić.

Trenutno je inspiracija u minusu. I to debelom. Isto je i na mojoj kreditnoj kartici. Ha, minus i minus daju plus, ili grešim?

Da, očekujem neki plus u narednom periodu. Kakav plus, trenutno nemam pojma. Ali strpljivo čekam. Stara sam čekalica.

I dok ja čekam, vi čitajte neke zanimljive blogove. Slobodno, nisam ljubomorna.

Ajd zdravo, odoh da nahranim Cicku moju, red je.